Jürgen Ehlers

Jirgen Elers
Rođenje	Nemačka
Smrt	20. 5. 2008. (78 godina) Potsdam
Institucija	Univerzitet u Hamburgu Institut za astrofiziku Maks Plank Institut za gravitacionu fiziku Maks Plank
Akademski mentor	Paskual Jordan
Poznat po	Opšta teorija relativnosti Matematička fizika
Istaknute nagrade	Medalja Maksa Planka (2002)

Jirgen Elers (nem. Jürgen Ehlers; 29. decembar 1929 — 20. maj 2008) bio je nemački fizičar koji je doprineo razumevanju opšte teorije relativnosti Alberta Ajnštajna. Od diplomskog i postdiplomskog rada u istraživačkoj grupi za relativnost Paskuala Jordana na Univerzitetu u Hamburgu, radio je na raznim pozicijama kao predavač i kasnije kao profesor pre nego što se pridružio direktoru Instituta za astrofiziku Maks Plank u Minhenu. Postao je direktor osnivač novostvorenog Instituta za gravitacijsku fiziku Maks Plank u Potsdamu u Nemačkoj 1995. godine.

Elersovo istraživanje se fokusiralo na temelje opšte relativnosti, kao i na primenu teorije na astrofiziku. On je formulisao pogodnu klasifikaciju tačnih rešenja Ajnštajnovih jednačina polja i dokazao Elers-Geren-Zahsovu teoremu koja opravdava primenu jednostavnih, opšte-relativističkih modela univerzuma u modernoj kosmologiji. Napravio je prostorno-vremensko-orijentisani opis gravitacionog sočiva i pojasnio odnos između modela formulisanih u okviru opšte relativnosti i onih Njutnove gravitacije. Pored toga, Elers je imao veliko interesovanje i za istoriju i za filozofiju fizike i bio je vatreni popularizator nauke.

Jirgen Elers rođen je u Hamburgu. Od 1936. do 1949. pohađao je javne škole, a zatim je studirao fiziku, matematiku i filozofiju na Univerzitetu u Hamburgu od 1949. do 1955. godine. U zimskom periodu između 1955. i 1956. godine položio je ispit za profesora u srednjoj školi (Staatsexamen), ali umesto da postane profesor profesor, on je pohađao postdiplomsko istraživanje kod Paskuala Jordana, koji je bio njegov mentor. Elersov doktorski rad bio je o konstrukciji i karakterizaciji rešenja Ajnštajnovih jednačina polja. Doktorirao je fiziku na Univerzitetu u Hamburgu 1958. godine.^[1]

Pre Elersovog dolaska, glavno istraživanje Jordanove grupe bilo je posvećeno skalarnoj tenzorskoj modifikaciji opšte relativnosti koja je kasnije postala poznata kao Jordan–Brans–Dikova teorija. Ova teorija se razlikuje od opšte relativnosti po tome što je gravitaciona konstanta zamenjena promenljivim poljem. Elers je bio instrumentalan u promeni fokusa grupe na strukturu i tumačenje Ajnštajnove originalne teorije.^[2] Ostali članovi grupe su bili Volfgang Kundt, Rejner K. Zahs i Manfred Trumper.^[3] Grupa je imala bliski radni odnos sa Otom Hekmanom i njegovim studentom Engelbertom Šukingom u Hamburškoj opservatoriji. Gosti na kolokvijumu grupe bili su Volfgang Pauli, Džošua Goldberg i Peter Bergman.^[4]

Kao Jordanov asistent, Elers je 1961. godine stekao svoju habilitaciju, kvalifikujući ga za profesora. Zatim je bio predavač i istraživač u Nemačkoj i SAD, na Univerzitetu u Kilu, Univerzitetu u Sirakuzi i Univerzitetu u Hamburgu. Od 1964. do 1965. godine bio je u Centru za istraživačke studije na jugozapadu u Dalasu. Od 1965. do 1971. godine bio je na različitim pozicijama u grupi Alfreda Šilda na Teksaškom univerzitetu u Ostinu, počevši kao vanredni profesor, da bi 1967. godine stekao je zvanje redovnog profesora. Tokom tog perioda bio je gostujući profesor na univerzitetima u Vircburgu i Bonu.^[5]

Elers je 1970. godine dobio ponudu da se pridruži Institutu za fiziku i astrofiziku Maks Plank u Minhenu kao direktor departmana za teoriju gravitacije.^[6] Elersa je predložio Ludvig Birman, tadašnji direktor instituta. Kada se Elers pridružio Institutu 1971. godine, postao je i vanredni profesor na Univerzitetu Ludvig Maksimilian u Minhenu. U martu 1991. godine, Institut se podelio na Institut za fiziku Maks Plank i Institut za astrofiziku Maks Plank, gde je Elersovo odeljenje pronašlo dom.^[7] Tokom 24 godine njegovog mandata, njegova istraživačka grupa je bila dom za, između ostalih, Garija Gibonsa, Džona Stjuarta i Bernda Šmita, kao i gostujuće naučnike, uključujući Abeja Aštekara, Dimitriosa Hristodulua i Brendona Kartera.^[8]

Jedan od Elersovih postdoktoranata u Minhenu bio je Rejnhard Brojer, koji je kasnije postao glavni urednik Spektrum der Wissenschaft, nemačkog izdanja popularnog naučnog časopisa Scientific American.^[9]

Kada su se nemačke naučne institucije reorganizovale nakon ujedinjenja Nemačke 1990. godine, Elers je lobirao za uspostavljanje instituta Društva Maks Plank posvećenog istraživanju teorije gravitacije. Društvo je 9. juna 1994. godine odlučilo da otvori Institut za gravitacionu fiziku Maks Plank u Potsdamu. Institut je počeo sa radom 1. aprila 1995. godine, sa Elersom kao njegovim osnivačem i rukovodiocem njegovog odeljenja za temelje i matematiku opšte relativnosti.^[10] Elers je zatim nadgledao osnivanje drugog odeljenja instituta posvećenog istraživanju gravitacionog talasa i na čelu sa Bernardom F. Šucom. Elers se 31. decembra 1998. godine povukao kako bi postao direktor osnivač emeritus.^[11]

Elers je nastavio da radi na Institutu sve do svoje smrti 20. maja 2008.^[12] godine. Za sobom je ostavio svoju suprugu Anitu Elers, četvoro dece, Martina, Katrinu, Dejvida i Maksa, kao i pet unučadi.^[13][14]

• Börner, G.; Ehlers, J., ur. (1996). Gravitation. Spektrum Akademischer Verlag. ISBN 978-3-86025-362-5. 
• Ehlers, Jürgen (1973). „Survey of general relativity theory”. u: Israel, Werner. Relativity, Astrophysics and Cosmology. D. Reidel. str. 1–125. ISBN 978-90-277-0369-9. 
• Schneider, P.; Ehlers, J.; Falco, E. E. (1992). Gravitational lenses. Springer. ISBN 978-3-540-66506-9. 

• Jürgen Ehlers na sajtu Mathematics Genealogy Project (en)

• Jürgen Ehlers in the German National Library catalogue
• Pages In Memoriam Jürgen Ehlers Arhivirano 2020-08-09 na Wayback Machine-u at the Albert Einstein Institute

• p
• r
• u

Relativnost

Specijalna
relativnost

Pozadina	Specijalna teorija relativnosti Princip relativnosti
Osnove	Referentni okvir Brzina svjetlosti Hiperbolična ortogonalnost Rapiditet Maksvelove jednačine
Formulacija	Galileijeva relativnost Galileijeve transformacije Lorencova transformacija
Konsekvence	Istezanje vremena Relativistička masa Ekvivalentnost mase i energije Skraćenje dužine Relativnost istovremenosti Relativistički doplerov efekat Tomasova precesija Relativistički diskovi
Prostorvreme	Svetlosna kupa Linija sveta Prostorvremenski dijagram Bikvaternioni Prostor Minkowskog

Opšta
relativnost

Pozadina	Opšta teorija relativnosti Uvod Matematička formulacija
Fundamentalni koncepti	Specijalna relativnost Princip ekvivalentnosti Linija sveta Rimanova geometrija Penrouzov dijagram
Fenomeni	Crna rupa Horizont događaja Frejm-dreging Geodetski efekat Leće Singularnost Talasi Paradoks ljestava Paradoks blizanaca Problem dva tela BKL singularnost
Jednačine	ADM formalizam BŠSN formalizam Ajnštajnove jednačine polja Geodetske jednačine Fridmanove jednačine Linearizovana gravitacija Postnjutnovski formalizam Rajčaudhurijeva jednačina Hamilton—Jakobi—Ajnštajnova jednačina Ernstova jednačina
Napredne teorije	Brans—Dikijeva teorija Kaluca-Klajnova teorija Mahov princip Kvantna gravitacija
Egzaktne solucije	Švarcšildova metrika (unutrašnja) Rajsner—Nordstrem Gedelova metrika Kerova metrika Ker—Njumanova metrika Kaznerova metrika Fridman—Lemetr—Robertson—Vokerova metrika Tob—NAT prostor Milnov model pp-talas Van Stokumova prašina Vajl—Luis—Papapetruove koordinate

Naučnici

• Ajnštajn
• Lorenc
• Hilbert
• Poenkare
• Švarcšild
• De Siter
• Rajsner
• Nordstrem
• Vajl
• Edington
• Fridman
• Miln
• Cviki
• Lemetr
• Gedel
• Viler
• Robertson
• Bardin
• Voker
• Ker
• Čandrasekar
• Elers
• Penrouz
• Hoking
• Tejlor
• Hals
• Stokum
• Tob
• Njuman
• Jau
• Torn
• Vajs
• Bondi
• Mizner
• ostali

Ajnštajnove jednačine polja:     ${\displaystyle G_{\mu \nu }+\Lambda g_{\mu \nu }={8\pi G \over c^{4}}T_{\mu \nu }}$     i njihovo analitičko rešenje Ernstovom jednačinom:     ${\displaystyle \displaystyle \Re (u)(u_{rr}+u_{r}/r+u_{zz})=(u_{r})^{2}+(u_{z})^{2}.}$