Istorija avijacije

Rajtova vojna letelica na vagonu 1908. godine
Francuski izviđački balon L'Intrépide iz 1796. godine, najstariji postojeći leteći uređaj, u Muzeju vojne istorije, u Beču.
Leonardo da Vinčijev dizajn mahokrila.

Istorija avijacije proteže se unazad više od dve hiljade godina, od najranijih oblika vazduhoplovstva, poput zmajeva i pokušaja preskakanja kula do nadzvučnog i hipersonskog leta mlaznih aviona težih od vazduha. Letenje zmajeva u Kini je praktikovano više stotina godina pne, i polako se širilo svetom. Smatra se da je to najraniji oblik leta koji je formulisao čovek. Leonardo da Vinčijev san o letu iz 15. veka je izražen u nekoliko racionalnih mada nenaučnih dizajnova. On doduše nije pokušao da sprovede svoje ideje u praksu.

Otkrivaće gasa vodonika u 18. veku dovelo je do izuma vodoničnog balona, gotovo u isto vreme kada su i braća Mongolfje ponovno otkrila balon sa toplim vazduhom i započela letove sa posadom.[1] Različite teorije mehanike od strane fizičara tokom istog perioda, naročito dinamika fluida i Njutnovi zakoni kretanja, doveli su do osnova moderne aerodinamike. Jedan od najzaslužnijih u tom radu je bio Ser Džordž Kejli.

Baloni, slobodno-leteći i privezani, počeli su se koristiti u vojne svrhe od kraja 18. veka, a francuska vlada je tokom revolucije uspostavila balonske jedinice.[2]

Termin avijacija, imenica radnje od latinske reči avis „ptica”, sa sufiksom -acija značenje akcija ili napredak, skovao je 1863. godine francuski pionir Gijom Žosef Gabriel de la Landel (1812–1886) u svom radu s naslovom „Aviation ou Navigation aérienne sans ballons”.[3][4]

Eksperimenti sa jedrilicama pružili su temelje za letenja plovila težih od vazduha, a početkom 20. veka napredak u tehnologiji motora i aerodinamici prvi put su omogućili kontrolisani, pogonski let. Moderni avion sa karakterističnim repom je uspostavljen 1909. godine i od tada je istorija aviona vezana za razvoj sve snažnijih motora.

Prvi veliki vazdušni brodovi bili su kruti cepelinski baloni koje je inicijalno razvio Ferdinand fon Cepelin, a koji su ubrzo postali sinonim za vazdušne lađe i dominirali su letom na daljinu do 1930-ih, kada su veliki leteći brodovi postali popularni. Nakon Drugog svetskog rata, leteće brodove su zamenili kopneni avioni, a novi znatno moćniji mlazni motor je revolucionirno izmenio vazdušno putovanje i vojnu avijaciju.

U poslednjem delu 20. veka pojava digitalne elektronike donela je veliki napredak u instrumentaciji letenja i električne komande leta. U 21. veku je došlo do upotrebe bespilotnih letelica u velikim razmerama za vojne, civilne i rekreativne svrhe. S digitalnim upravljanjem, fundamentalno nestabilni avioni poput letećih krila postali su mogući.

Etimologija

Izraz avijacija, imenica radnje od latinskog avisa „ptica” sa sufiksom -acija značenja akcija ili napredak, skovao je 1863. godine francuski pionir Gijom Žozef Gabriel de La Landel (1812–1886) u delu „Aviation ou Navigation aérienne sans ballons”.[3][4]

Primitivni počeci

Skakanje s tornja

Dedal radi na Ikarovim krilima.

Još od antike postoje priče da su ljudi privezali krila nalik ptičijim, očvrsnule ogrtače ili druge uređaje i pokušavali da lete, obično skokom sa kule. Grčka legenda o Dedalu i Ikaru jedna je od najranijih poznatih; drugi potiču iz Indije, Kine i evropskog srednjeg veka. Tokom ovog ranog perioda, pitanja podizanja, stabilnosti i kontrole nisu bila shvaćena, a većina pokušaja je završila ozbiljnom povredom ili smrću.

Andaluzijski naučnik Abas ibn Firnas (810–887) tvrdio je da je skočio u Kordobi u Španiji, prekrivajući svoje telo perjem lešinara i pričvrstivši dva krila na svoje ruke.[5][6] Nijedan drugi izvor ne beleži taj događaj. [5] Pišući u dvanaestom veku, Vilijam iz Malmesberija izjavio je da je benediktinski monah Ajlmer iz Malmesberija iz jedanaestog veka pričvrstio krila za ruke i noge i preletio malu udaljenost. Osim tvrdnji proizašlih iz Vilijamovog kazivanja, ne postoje drugi poznati izvori koji bi dokumentirali Ajlmerov život.[5] Prema Džonu Hardingu, jedrilica Ibn Firnasa bila je prvi pokušaj leta objekta težeg od vazduha u istoriji vazduhoplovstva.[7]

Mnogi drugi skokovi su dobro dokumentovani tokom narednih vekova. Još 1811. godine Albreht Berblindžer je konstruisao ornitopter i skočio u Dunav kod Ulma.[8]

Reference

  1. ^ Crouch, Tom (2004). Wings: A History of Aviation from Kites to the Space Age. New York, New York: W.W. Norton & Co. ISBN 0-393-32620-9. 
  2. ^ Hallion 2003 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFHallion2003 (help)
  3. ^ а б „Archived copy”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 18. 7. 2013. 
  4. ^ а б Vreizh, Skol (2008). Dictionnaire d’histoire de Bretagne (на језику: француски). Morlaix. стр. 77. ISBN 978-2-915623-45-1. 
  5. ^ а б в Lynn Townsend White, Jr. (Spring, 1961). "Eilmer of Malmesbury, an Eleventh Century Aviator: A Case Study of Technological Innovation, Its Context and Tradition", Technology and Culture 2 (2), p. 97-111 [101]
  6. ^ „First Flights”. Saudi Aramco World. 15 (1): 8—9. 1964. Архивирано из оригинала 3. 5. 2008. г. Приступљено 8. 7. 2008. 
  7. ^ Relly Victoria Petrescu, Florian Ion Petrescu (2013). The Aviation History: New Aircraft I. стр. 7. ISBN 9783848266395. 
  8. ^ Wragg 1974, стр. 57. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFWragg1974 (help)

Literatura

  • Deng, Yinke; Wang, Pingxing (2005). Ancient Chinese Inventions. China Intercontinental Press. ISBN 7-5085-0837-8. 
  • Ege, L. (1973). Balloons and airships. Blandford. 
  • Fairlie, Gerard; Cayley, Elizabeth (1965). The life of a genius. Hodder and Stoughton. 
  • Hallion, Richard P. (2003). Taking Flight:Inventing the Aerial Age, from Antiquity through the First World War. New York: Oxford University Press. ISBN 0195160355. 
  • Needham, Joseph (1965a). Science and Civilisation in China. IV (part 1). 
  • White, Lynn Townsend, Jr. (proleće 1961). „Eilmer of Malmesbury, an Eleventh Century Aviator: A Case Study of Technological Innovation, Its Context and Tradition”. Technology and Culture. 2 (2): 97—111. doi:10.2307/3101411. 
  • Wragg, D.W. (1974). Flight before flying. Osprey. ISBN 0850451655. 
  • Celebrating a History of Flight, NASA Office of Aerospace Technology HQ, United States Air Force
  • Harry Bruno (1944) Wings over America: The Story of American Aviation, Halcyon House, Garden City, New York.
  • Jourdain, Pierre-Roger (1908), „Aviation In Frances In 1908”, Annual Report of the Board of Regents of the Smithsonian Institution: 145—159, Приступљено 7. 8. 2009 
  • Hynes, Samuel (1988). Flights of Passage: Reflections of a World War II Aviator. New York: Frederic C. Beil / Annapolis:Naval Institute Press.
  • Post, Augustus (septembar 1910), „How To Learn To Fly: The Different Machines And What They Cost”, The World's Work: A History of Our Time, XX: 13389—13402, Приступљено 10. 7. 2009  Includes photos, diagrams and specifications of many c. 1910 aircraft.
  • Squier, George Owen (1908), „The Present Status of Military Aeronautics”, Annual Report of the Board of Regents of the Smithsonian Institution: 117—144, Приступљено 7. 8. 2009  Includes photos and specifics of many c. 1908 dirigibles and airplanes.
  • Van Vleck, Jenifer (2013). Empire of the Air: Aviation and the American Ascendancy. Cambridge, MA: Harvard University Press.
  • E. C. Vivian (oktobar 1920). History of Aeronautics. 
  • Anderson, John D. Jnr. (1997). A History of Aerodynamics. Cambridge: Cambridge University House. ISBN 0-521-66955-3. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1977). World aircraft: Origins – World War I. London: Sampson Low. ISBN 0-562-00058-5. 
  • Prehistory of Flight
  • Octave Chanute, Progress in Flying Machines, 1891–1894
  • Deng, Yinke; Wang, Pingxing (2005). Ancient Chinese InventionsНеопходна слободна регистрација. China Intercontinental Press. ISBN 7-5085-0837-8. 
  • Ege, L. (1973). Balloons and airships. Blandford. 
  • Fairlie, Gerard; Cayley, Elizabeth (1965). The life of a genius. Hodder and Stoughton. 
  • Gibbs-Smith, C. H. (1974). The Rebirth of European Aviation. London: Science Museum, London. ISBN 0-11-290180-8. 
  • Gibbs-Smith, C. H. (2003). Aviation. London: NMSI. ISBN 1-900747-52-9. 
  • Hallion, Richard P. (2003). Taking FlightНеопходна слободна регистрација. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-516035-5. 
  • Jarrett, Philip, ур. (2002). Pioneer Aircraft: Early Aviation before 1914. London: Putnam Aeronautical Books. ISBN 0-85177-869-0. 
    • Jarrett, Philip (2002). „3: The Passive and Active Approaches”. Ур.: Jarrett, Philip. Pioneer Aircraft: Early Aviation before 1914. London: Putnam Aeronautical Books. стр. 50–66. ISBN 0-85177-869-0. 
    • —— (2002). „5: Man Flies”. Ур.: Jarrett, Philip. Pioneer Aircraft: Early Aviation before 1914. London: Putnam Aeronautical Books. стр. 87–103. ISBN 0-85177-869-0. 
    • Stokes, P. R. (2002). „9: Propulsion Systems”. Ур.: Jarrett, Philip. Pioneer Aircraft: Early Aviation before 1914. London: Putnam Aeronautical Books. стр. 159–186. ISBN 0-85177-869-0. 
  • Needham, Joseph (1965a). Science and Civilisation in China. IV (part 1). 
  • —— (1965b). Science and Civilisation in China. IV (part 2). ISBN 978-0-521-05803-2. 
  • White, Lynn Townsend, Jr. (proleće 1961). „Eilmer of Malmesbury, an Eleventh Century Aviator: A Case Study of Technological Innovation, Its Context and Tradition”. Technology and Culture. 2 (2): 97—111. JSTOR 3101411. doi:10.2307/3101411. 
  • Wragg, D.W. (1974). Flight before flying. Osprey. ISBN 0-85045-165-5. 
  • „Progress of Mechanical Flight”. Flight. 2. 1. 1909. 

Spoljašnje veze

Istorija avijacije на Викимедијиној остави.
  • „The Gaston and Albert Tissandier Collection”. Rare Book & Special Collections. Library of Congress. „Publications relating to the history of aeronautics, (1,800 titles dispersed in the collection)” 
  • Carroll F. Gray. „Flying Machines”. 
  • Peter Whalley. „History of Flight - Key events”. Knowledge Media Institute. Open University. 
  • Rubin, Julian. „Wright Brothers' Early Experiments With Kites and Gliders”. Following the Path of Discovery. 
  • „Historical archive since 1919”. Aerospace Industries Association. 
  • Carroll F. Gray (avgust 2002). „The five first flights”. WW1 AERO - The Journal of the Early Aeroplane. Архивирано из оригинала 23. 04. 2015. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
  • Schmidhuber, Jürgen (2003). „First Powered Flight - Plane Truth”. Nature (421). стр. 689. 
  • Harris, Richard (decembar 2003). „First Flyers—They're not who you think...”. In Flight USA. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
  • Richard P. Hallion (jul 2008). „Airplanes that Transformed Aviation”. Air & space magazine. Smithsonian. 
  • „American Aviation Heritage” (PDF). National Park Service. mart 2011. 
  • „Transportation Photographs - Airplanes”. Digital Collections. University of Washington Libraries. in the Pacific Northwest region and Western United States during the first half of the 20th century. 
  • „strut design airplanes”. University of Houston Digital Library. 1911. 
  • Maloney, Michael (2009). A Dream of Flight (Documentary on the first powered flight by a Briton in Britain, JTC Moore Brabazon, in 1909). Countrywide Productions. 
Normativna kontrola: Državne Уреди на Википодацима
  • Letonija
  • Češka