Европско првенство у атлетици у дворани 1974 — скок увис за мушкарце
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Athletics_pictogram.svg/100px-Athletics_pictogram.svg.png)
Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 5. Европском првенству у атлетици у дворани 1974. године одржано је у дворани Скандинавијум у Гетеборгу, (Шведска) 9. марта.
Титулу европског првака освојену на Европском првенству у дворани 1973. у Ротердаму бранио је Иштван Мајор из Мађарске.
Земље учеснице
Учествовала су 23 атлетичара из 15 земаља.
Белгија (1)
Данска (1)
Грчка (3)
Западна Немачка (1)
Источна Немачка (1)
Ирска (1)
Италија (2)
Мађарска (2)
Норвешка (1)
Румунија (1)
Совјетски Савез (3)
Француска (1)
Чехословачка (1)
Шведска (3)
Шпанија (1)
Рекорди
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1974. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд [2] | Валериј Брумељ | ![]() | 2,25 | Лењинград, СССР | 26. јануар 1961. | |
Европски рекорд у дворани | ||||||
Рекорди европских првенстава у дворани | Иштван Мајор | ![]() | 2,24 | Гренобл, Француска | 11. март 1972. | |
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1974. | ||||||
Нових рекорда није било. |
Освајачи медаља
![]() | ![]() | ![]() |
Кестутис Шапка![]() | Иштван Мајор![]() | Владимир Мали![]() |
Резултати
Финале
Пласман | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
![]() | Кестутис Шапка | ![]() | 2,23 | ЛРС, =ЛР |
![]() | Иштван Мајор | ![]() | 2,20 | ЛРСд |
![]() | Владимир Мали | ![]() | 2,20 | ЛРСд |
4. | Јеспер Теринг | ![]() | 2,17 | |
5. | Енцо дел Форно | ![]() | 2,17 | ЛРСд |
6. | Владимир Абрамов | ![]() | 2,17 | ЛРд |
7. | Руне Алмен | ![]() | 2,17 | ЛРд |
8. | Валтер Болер | ![]() | 2,17 | ЛРСд |
9. | Јан Далгрен | ![]() | 2,14 | ЛРСд |
10. | Одисеј Папатолис | ![]() | 2,14 | ЛРд |
11. | Ингемар Ниман | ![]() | 2,14 | ЛРд |
12. | Анри Елиот | ![]() | 2,14 | ЛРСд |
13. | Ђордано Ферари | ![]() | 2,14 | ЛРСд |
14. | Валентин Гаврилов | ![]() | 2,14 | ЛРСд |
15. | Ролф Бајшмит | {![]() | 2,14 | ЛРСд |
16. | Ендре Келеман | ![]() | 2,10 | ЛРСд' |
17. | Сербан Јоан | ![]() | 2,10 | ЛРСд |
18. | Марти Перармау | ![]() | 2,10 | ЛРСд |
19. | Димитриос Патронас | ![]() | 2,05 | ЛРСд |
20. | Василиос Пападимитрију | ![]() | 2,05 | ЛРСд |
21. | Лејф Роар Фалкум | ![]() | 2,05 | ЛРСд' |
22. | Пол де Претер | ![]() | 2,06 | ЛРСд |
23. | Џим Фанинг | ![]() | 1,90 |
Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 5. Европског првенства у дворани 1970—1974.
Биланс медаља, екипно
| Биланс медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 329. Приступљено 14. 11. 2018.
- ^ Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за мушкарце Track and Field Statistics
- ^ Резултати скоа увис на ЕПд 1974. на сајту maik-richter.de
×== Спољашње везе ==
- Резултати са ЕПд 1974. сајт maik-richter.de
- Резултати ЕПд 1974 на сајту todor66.com
- Европска првенства у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.